PATETIČNI PACOV

Autor fotografije nepoznat

Autor fotografije nepoznat

 

Suze
da! suze izviru
tu negde u uglu oka
(oko je organ vida – ne-slučajnost)
vrište,
vrište,
pacooooooooov
i beže,
beže.

Ponavljam,
ne slučajno, oko je organ vida.
Pacov trči kroz gradove.

Reći će
patetični pacov
i izazvaće novu vrstu zbunjenosti
jer nije mu se čačkalo po genetici,
otuda enigma
naučni skupovi čupaju šrafove sa glava
(neka nova kosa, ne slučajno)

Ne mari duša-uho-srce
(srce je organ ne googlajte ne-slučajno organ)
Danas se sve ljudsko a toplo
u wikipediji i naučnim spisima u štampanim izdanjima
objašnjava patetikom
Pošast-kuga-patetika-sve u istoj ravni!

Robo-čip-ljudi
(nova vrsta – nema u Vujakliji)
sipaju ulje u predkomore i cevi
tu teče neka nova krv
koja patetične pacove hvata u klopke pa u u samice.
Neću!
Takva nikad!

Biljka sedi u saksiji i,
ne smeje se-ne plače-ne iznervira-ne prodere se
-ne šapuće-ne hoda-ne mršti se-ne peva-
ne poskoči od radosti-ne zajauče-ne pleše-ne igra- ne emocije
Biljka!
Nikad!

***
Bije noć
bije po oknima
šibe vetra
metropola samoće

studija o (ne)izvodljivosti života: Posle kiše dolazi sunce.
Kakvi crnohumoraši- hororkomedijaši
kvadrat nad hipotenuzom
decenija pokolja
jednak je
sumraku mozgova.

Ovde više ni mrak ne pada
kroz tečni bitumen
iskidan, polomljen nokat
grebucka umoran
ostacima
tačkicu svetla
ovde se više ni u san od umora ne možeš zatajiti.

Zaboravi kiše
Zaboravi snegove.

***

Ako ti neki rektor sa Univeziteta grand zvezda,
Fakulteta „lepih umetnosti“ velikog zatupljivanja
ili Doktor nauka sa Kembriđž-farme
koji najveće nade polaže u količine spisa:
Pire mozgova faza jedan.
Pire mozgova faza dva…
Ako ti, onako, kao u šali ali nadmeno kaže:
Svi umetnici su ludi!
Pljuni ga muški, muški u čelo gluposti.
Vreme je da se stvari i pojave imenuju pravim imenom
i glagolaju pravim glagolima
Odjeb! zajedno sa silikonskom prostitutkom Život.

***
Deca u crnom zatežu nerve na krajevima i, preskaču
preskaču
(neka nova igra, ne slučajno).

Zaboravi kiše
zaboravi snegove
starost korača kožom

zaboravi sebe

sutra je
nova smrt
srca
čoveka
kulture
sutra.

Prekjuče su najveći optimisti
počeli visiti na granama.

 

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

6 komentara (+dodajte svoj?)

  1. horheakimov
    feb 03, 2014 @ 23:10:18

    Parkour poezija (pesma).

    Odgovor

  2. srebrnastopaperje
    feb 04, 2014 @ 12:01:20

    Ne znam šta je parkour zato i stoji znak pitanja, a ne čuđenja.
    (Nije me sramota da pitam : ) .)

    Odgovor

  3. horheakimov
    feb 04, 2014 @ 20:44:27

    OK. http://en.wikipedia.org/wiki/Parkour
    Htedoh reći, ako već treba da razradim, da sama biraš, kako se kaže u definiciji, obstacle course training, koristeći svoje telo (u konkretnom slučaju poetiku) to get from A to B in the most efficient way possible, a obe su na zahtevnom terenu, uključujući i pretrčavanje preko blata. To je bio makar prvi utisak. Čak sam u glavi i okrenuo grafiku same pesme, rotate left 90 degrees, pa ako se izuzme fotografija i stihovi dovedu u red, align left, njihovo naizmečno nepravilno slaganje duži/kraći, daju sliku nekakvog obstacle course-a.
    Pogledaj neki snimak parkoura, biće slikovitije.

    Odgovor

  4. srebrnastopaperje
    feb 04, 2014 @ 21:07:41

    большое спасибо.

    Sad je komentar jasniji i slikovitiji.
    Hvala.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: