FATAMORGANA NA KOTI 40002

bila je nadomak vrha potpunosti
kad su iz rukava plavosvodnog klanca
ispale kriškaste oštrice sunca,

pogrešna pega u hodu,
usledio je pad
/ne zna se koje strmine/

*
i ležala je tako
zarobljena olujnim peskom
dok se visak igrao oko njenog tela
tražeći kap

miš je nosio mačku u zubima,
kikotao se pred zamkama lednika

hroma žena grizla je štap od sedefa
dok je mađioničar vitlao crnog zeca
a crni skakavac igrao rulet makazama
oko njenih prstiju,

iznad stola
iz fenjera su ispadale
vesele bubašvabe

pustinjske paunice
iz bunara želja izvukle su smeće i,
okrenule perjanice
na drugu stranu ravnoteže

iz močvare izroniše umrtvljene ljubavnice,
klanjajući se svaka svom svecu,
stopala i ruke ljube im prahom semena,
za „sitne“ grehe požude, isparenja,
oprost dobijaju

iza zavese
leže mrtve žene čekanja
/bez oprosta/
bilo je to vreme
kad se zbog vrhova umiralo
/jednom/

i, ležala je tako
nadomak kote 40002
dok je zlatna ribizla aterirala
na jedan santimetar
od mladeža na njenom sasušenom čelu

čovek je prosuo maglu iz šešira
pokazujući njegove puteve
u jednini
budućeg

voda se rasprsla u parampačad

i ležala je tako,
sve dok joj iz peščanog oka
nije sevnula poslednja suza
/kamile su bile žedne/

bilo je to vreme usađeno
samo u retke duše
kad se za vrhove umiralo
/jednom/

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: