NA PRESEKU SVIH ČEKANJA

Pobeđuje ugriz za krevet. Štipaljka kida delove ženstvenosti. Ne razumem te,
kažem i nosim je na ramenima do postelje. Ponavlja: pobeđuje umor, razlivam se,
belim, bolim, pomešala sam orahe i lešnike, prodavac me čudno gledao. Zaboravljam kiseonik, hod, pamtim odsustvo pažnje. Dva zimska meseca čekam da padne sneg, prestrojavam joj misli.Ona nastavlja: zaboravljam gde mogu da nađem Arsenove sabrane pesme i gde da sačekam – povratak potpunosti.

Žena. Upoznale smo se na preseku svih čekanja.

 

Moj osmeh se kupuje u prodavnicama koje ne rade hiljadama godina.
On kreće iz inicijalne kapisle koja prsne pokraj srca
i zasmeši se.
Njen osmeh se ne kupuje,
cvrkuću vrapci njenog detinjstva.

I, trebalo je biti nešto više od vitraža
al košpica zasta u grlu:

uvek me rasplaču ljudi kojima najmanje dugujem.

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

3 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Еквилибријум - Equilibrium
    mar 10, 2015 @ 00:41:29

    Odgovor

  2. tanjat
    mar 12, 2015 @ 12:08:12

    Sjajno je! 🙂

    Odgovor

  3. srebrnastopaperje
    mar 21, 2015 @ 09:05:40

    Hvala Vam, Tanja i dobrodošla. 🙂

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: