PRIČUVAJ MI KIČMU

 

Prasak misli poput astronomskog rađanja nečeg koliko smeha koji nigde ne ostaje zapisan koliko glumatanja po domu koliko zvezda dok gledaš kako rastom sija sve više koliko tragedija ljubavi i smrti u jednom jebenom mesecu školu za mirenje sa smrću još nisu sagradili milosti ona nema kao i ljubav uostalom koliko izmešanih osećanja oscilacija smeha i plača koliko ljudske gluposti i spletkarenja koliko mraka koliko radosti smelosti hrabrosti koliko ludosti preispitivanja samokritike koliko želje za glasom nastojanja obradovati neke drage ljude nekako koliko snage da se izboriš sa svim tim delićima praska dok gledaš biljku koja po svim zakonima flore treba da uvene a ona rešila da bude drvo na tvom radnom stolu koliko opijanja – muzikoholizma koliko melanholije koliki stomak treba imati da svariš sve progutano dok sabijaš u jednu pesmu i kako

 

 

izrasle su mi nove nove kosti
pustih ih niz
izreći

lutaju dolinom odbačenosti
neželjeni otpaci svesti
pognutih tkanina
dronjci

šutiraju ih neprobojne opne

pretpostavke opstaju
zbog blindiranog umotoka
raznorodnih membrana
složnih u
zatvoreno
i ostalih tvari

pričuvaj mi kičmu
moram da otpuzim

 

 

 
Jelena Stojković Mirić

2 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Sanda s. Lewis
    Jun 04, 2015 @ 21:39:03

    Hrabrost!

    Odgovor

  2. srebrnastopaperje
    Jun 23, 2015 @ 17:50:37

    reči kao krvna zrnca : )

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: