NUSPOJAVE RAZMIŠLJANJA

tog novembra sam preminuo
naglo bez predznaka
sasečen vešću negde do kolena
ponirao sam
i pokušavao da se dohvatim bilo čega
slomljenim noktima
i neće biti hiberbolično ako priznam
padao sam petnaestak vražjih dana
onda sam postao nešto nalik astronautu bez odela
otet mi je i pod na koji bi pao
jebi ga, onda sam počeo da razmišljam
pomogla bi koja reč s ljudima
izroniće rešenje niotkuda
iako niko nije ni primetio da sam vakumski zakopan
dobih okretanje glave
to se nikad ne dešava
i gotovu garanciju da je nemoguće
jebi ga, svako razmišljanje ima nuspojave
budaletino, rekoh sebi
i zalupih vrata imaginacije

jebeš vremena u kojima se budućnost
uporno poništava

sad žalim za danom u kome sam preživeo ugljen monoksid
bilo je i naglo i iznenada
od kašlja nisam stigao ništa da kažem
pomislih
to je to
kraj
ali nisam sam i hvala
a kome ne znam

žalim što zavibrirah glasne i moždane žičice
jer sve što sile ne mogu
mogu pticoljudi
posraše mi se na muku
blebetanjem o tricama i kučinama

žalim i pišem u muškom rodu
njima se lakše praštaju psovke

jebeš vremena u kojima se budućnost
uporno poništava

 

 

Jelena Stojković Mirić

(novembar 2015.)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: