ZAKRPLJENOST

zakrpljena poljana ritama odbeglog neba
duboka plavet plišom zelenog
jeleni, borovom smolom zakrpljeni
iz zglobova im u trku izleću zimzelene strele
i po koja vlas krpeći s(umorni) dah
vetru,
osvežen ljubi prozore običnim kartonom
probranim sećanjima i pogledom u daleko lepše zakrpljene zavese
njišu sva godišnja doba
koja nas lažu svojim beskonačnim krpljenjima
sutra se na kredit oblepilo nesigurnim danas
generacija usana sa trajno zakrpljenim osmehom
ukradenim od potomaka il genetike jednog običnog stabla masline
krpimo oguljena stopala kožom nadlaktice
ruke perjanim snom skrivenom ispod poruba jastuka
srca su nam postala svetlucava peščanim zrncima krpljena i krpljena
ušivana na traci il trci života (više ne znamo)
kad nalet studeni osetimo i čujemo kako huče
kroz duše
čime ćemo

Jelena Stojković Mirić
31. 01. 2016.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: