SVE ŠTO SAM NEMALA

sve sto sam nemala spakovala sam u jedno oko
da iz njega izrastemo
nepoznat i visokorizičan iskorak u nepoznato
darovala sam ti zbunjenu nesretnu feleričnu izgubljenu nekakvu dubinu
nazovimo je tako
tražila je cipele koje umeju hodati
rodio si me iz takvog haosa
u kojoj pori si našao znakove
budućeg tirkiznog
u kojoj si reči našao temelje za dom
neklasičan po normama
ko mari
pustili smo sebe da živimo svoje dane
darovali jedno drugom sve što smo nemali i imali
ukrštali mačeve razapinjali lukove i strele
ali uvek padali u pamuk i lavandu
umnožilo se ono moje ja nepovratno
u mi
negde usput naučila da plačem od sreće
onda je tvoja ruka krenula ka onoj obali
krenula da padne
skamenilo se sve od pomisli jednina
tvoja se ruka vratila
oživela
sve
našla snage da zbija crne šale na svoj račun

ne zameri što sada plačem mešano
našla sam cipele koje umeju hodati
zbog tebe opet prohodala
gledaj kako trava pobeđuje iz pukotine u asfaltu
gledaj korenjem drvo razbacuje pločnik
gledaj
mi
ja
još
mi se jedu pahulje sa nama

negde usput izgubila sam stih i original ove pesme
kad je krenula
ovo je kopija iz sećanja
ko mari
mi ja…

 

 

Jelena Stojković Mirić

 

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Goodreads

%d bloggers like this: