WW2

Imate li sat sa peskom?
nemam i ne znam kako da im kažem:
vas dvoje ste peščanici

kako bi Isidora otplesala njihovu istoriju
grickam semenke razmišljajući o istoriji jednog stabla
pertle, podvezice, korseta
padam kroz sfere laguma
vraćam se kroz zidove
ovog grada koji je pretpeo teške estetske gubitke
govorila sam ti
rušilac može biti arhitekta za stolom
rotring rušilac razbojnik
dobiće i nagradu za taj rat

gradovi preživljavaju odlaske
tako će i tvoj
privremeni i konačni
u to ne sumnjaj
besmisleno je brojanje prozora koji će u svojoj istoriji zapisati
tvoj miris i hod
kao što je besmisleno otkrivanje novih nastanljivih planeta
čemu huno-sapiensu?
gladan si,
muči te uništavajuća kiselina?

kako da izmislim nove boje
izdahnem novi svet?

robijam čeprkanje po istoriji
čangrizaju mi
a rekli smo ti
ne previše duboko!
i leče me od:

zločin i nagrada
Argentina

Jelena Stojković Mirić

Advertisements

JER ŠTA JA ZNAM

Sve što imam pohranjeno je u  srcu

miris i nabor omiljenog haljetka

Ostalo što mogu dotaći su iluzije, halucinacije.

Tamo sam zatrpana gomilom voljenih ali  živa

najranljivija

ali i najborbenija

mirna kao snežni pejazaž ali i eruptivna

tamo su mi oči

 

neki bi mi pozavideli na rekordima u žmurenju i ćutanju

ali to nije urođeno

to je trpno stanje

 

tamo sam tišina i mrak

slepilo se veštački može izazvati

učili su me da sričem kada sam znala da čitam

to je učenje kiše da pada

možda smo učili pogrešno

večeras mi se mesec čini oblim

a zemlja i zemljani površ i površni

 

posula sam se analiznim kristalima

i natrag ne postoji

bar ne sada i ovde

neko zlo sa imenom il dva il tri

cima i rastače uporno  one moje u komorama

izvinite slučajno je opalio metak

kao nismo znali da će to izazvati prelom kosti

nažalost saznanje ili na sreću kožu ogoliše tresu mi voljene

nezaboravljam zločin i ne opraštam

 

 

fekalne odbaciti

i zapisati

jer šta ja znam o dužini svog veka

ako se u snu omaknem

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

 

 

 

 

 

Goodreads

%d bloggers like this: