PEĆINA

kroz moju nutrinu prošle su horde…

survala sam se u sebe pećinu

ostavila svoje otiske dlanova

pronašla pero nekog Indijanca

bisernu perlu neke dame s kraja osamnaestog veka

potkovicu slomljenu ledom

seme izumrlih

podupirače koje sam postavljala kad je nadirala vodurina

nađoh secesionističke fragmente, impresivne, futurizme, renesansne građevine

 

Realizam je nepodnošljivo kreštava ptičurina

baruština gde ni žabe ne zalaze

 

Izašla sam tiho i sela sebi na glavu.

 

 

Jelena Stoković Mirić

 

Goodreads

%d bloggers like this: