CIGANKA MOJA PEGAVA

Govorila je kroz linije života na dlanovima
kroz otiske jagodica i znojnim kapljicama
Govorila je kao planinar koji će pasti sa litice ako prekine nit
kao da joj se padobran neće otvoriti
kao da vulkane pripovedanjem uspavljuje

i rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš
ciganka moja pegava,
kad je spavala govorila je kosom
prćastim nosom i trepavicom

Kolenom je druže
umela da izgovori bar par rečenica
iz ramena i lakta umela je haiku da ištuca

Govorila je druže
kao da će slogovima ovekovečiti zelenu lozicu
posed ostavljen od žene sa kojom je svako jutro
pila telefonsku kaficu
sve do onog dana kad je počela psovati i vrištati perfekat
oči joj pocrnele od žeđi, pege pobledele

Kad bi odlazila
ciganka moja pegava,
ostavljala je par haljina
i cipela koje su pričale
o mladosti, sredovečnosti
i ponajviše o ljudima kojih je zauvek ostala žedna
ciganka moja pegava
kad se vraćala
ličila je na drvo iz predela tundri
sa gravurom peska i prašine

I rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš

Govorila je kao da će joj jezerski led pod klizaljkama pući

Ne volim vodene priče
setim se, ciganka moja pegava
ovim slivovima nije pričala
zagrcnem se
i dugo štucam cvetove haljina što mi je ostavljala

Jelena Stojković Mirić

VOLJENI SU NAS ČEKALI

Voljeni su nas čekali

ucrtavali smo datume između nemogućeg
planirali koje boje srca odneti

Spremala sam se za – stari ona
ali nikako žut list
nije išao uz nju

Voljeni su nas čekali
a on je izbacivao pipke hobotnice
Zamahivao lasom i vukao na njegove stenovite izvore
puteve nam krao

Svinja jedna
ni bol
mi nije dao da plačem
Tek učila sam ponovo da dišem
pijem
govorim
gutam.

Voljeni su me čekali
a ja sam cepala čaršave od bolova i ćutala

I jedino
jedino
što mi je iskru u oko vraćalo
bio je snimak kiše i daleke grmljavine kojom si me svake zore uspavljivao
za ruku držao čvrsto
to su jedini putevi
koji su mi bili dostupni

Voljeni su me čekali

Jelena Stojković Mirić

RUKAVICE

Odloži bolove na stolicu ili na čiviluk
Kako ti volja
Kako ti imaginacija
Ili projektor umornog proleća
pospe polen pred stopala
iskijaj slike
sutra stižu cipele od jorgovana
San ti miluje um

Mikis Teodorakis nanovo ti spaja atome duše

Jutrom ćeš nanovo brojati rukavice koje si bacila
životu u lice


Goodreads

%d bloggers like this: