CIGANKA MOJA PEGAVA

Govorila je kroz linije života na dlanovima
kroz otiske jagodica i znojnim kapljicama
Govorila je kao planinar koji će pasti sa litice ako prekine nit
kao da joj se padobran neće otvoriti
kao da vulkane pripovedanjem uspavljuje

i rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš
ciganka moja pegava,
kad je spavala govorila je kosom
prćastim nosom i trepavicom

Kolenom je druže
umela da izgovori bar par rečenica
iz ramena i lakta umela je haiku da ištuca

Govorila je druže
kao da će slogovima ovekovečiti zelenu lozicu
posed ostavljen od žene sa kojom je svako jutro
pila telefonsku kaficu
sve do onog dana kad je počela psovati i vrištati perfekat
oči joj pocrnele od žeđi, pege pobledele

Kad bi odlazila
ciganka moja pegava,
ostavljala je par haljina
i cipela koje su pričale
o mladosti, sredovečnosti
i ponajviše o ljudima kojih je zauvek ostala žedna
ciganka moja pegava
kad se vraćala
ličila je na drvo iz predela tundri
sa gravurom peska i prašine

I rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš

Govorila je kao da će joj jezerski led pod klizaljkama pući

Ne volim vodene priče
setim se, ciganka moja pegava
ovim slivovima nije pričala
zagrcnem se
i dugo štucam cvetove haljina što mi je ostavljala

Jelena Stojković Mirić

VOLJENI SU NAS ČEKALI

Voljeni su nas čekali

ucrtavali smo datume između nemogućeg
planirali koje boje srca odneti

Spremala sam se za – stari ona
ali nikako žut list
nije išao uz nju

Voljeni su nas čekali
a on je izbacivao pipke hobotnice
Zamahivao lasom i vukao na njegove stenovite izvore
puteve nam krao

Svinja jedna
ni bol
mi nije dao da plačem
Tek učila sam ponovo da dišem
pijem
govorim
gutam.

Voljeni su me čekali
a ja sam cepala čaršave od bolova i ćutala

I jedino
jedino
što mi je iskru u oko vraćalo
bio je snimak kiše i daleke grmljavine kojom si me svake zore uspavljivao
za ruku držao čvrsto
to su jedini putevi
koji su mi bili dostupni

Voljeni su me čekali

Jelena Stojković Mirić

RUKAVICE

Odloži bolove na stolicu ili na čiviluk
Kako ti volja
Kako ti imaginacija
Ili projektor umornog proleća
pospe polen pred stopala
iskijaj slike
sutra stižu cipele od jorgovana
San ti miluje um

Mikis Teodorakis nanovo ti spaja atome duše

Jutrom ćeš nanovo brojati rukavice koje si bacila
životu u lice


Jedina (The Only One, Eдинственная, το μοναδικό) -video – Jelena Stojković Mirić

POSMATRAM

Nezaštićena kao spomenik kulture
U dvedeset prvom veku
Moždana munja seva poruku
O problemima samo u sebi

Golubovi kljuckaju korale
Duboko korenje raste iz selica

Stvarnost čačka zube sa D. Koperfildom

Transplatacija srca na papiru.

Jelena Stojković Mirić

Teritorija – video rad



U JEDNOM OD ŽIVOTA

Grebež dosade lečila sam proslavom
Divalija i Holija
Bili su tu bili beli irvasi
isključivo beli,
senice i patuljci detinjstva
nekako su sve decenijske brodolome preživeli
Kad svi oni odu
Posadim travu na radni sto, zalijem brezu
I sneg počne da pada po sobi
Hladno je, kažeš
Nije, protivrečim
Dok plešem bosonoga po travnatom smaragdu
U vremenskoj rupi u stepi sećanja
Cakl prvog kristala
U nutrini rez odrastanja, prvi
Pijana si, kažeš
Nisam
Krv mi je pijana
Od tuđih i mojih suza i smeha
detektori alkohola to ne registruju
U jednom od života
veštica me proklela
u mome uhu vosak
nikad da se ne udomi


Drži me još neko vreme
U meni čuči beli mermer
Dotičem ga rukama, tu ispod dojki
Na želucu
Isklesan, beli, pakleno težak
Dok iz mene ne izlaze reči i ruke ne vide boju

Bol se svakome različito čita
Kao iris ili otisak prsta
I svako iz različitih čaša pije svoje suze

Drži me još neko vreme
Dok se vrtim po snegu
sa mermernom gromadom u stomaku
Pijana od tuđih i mojih suza i smeha

U jednom od života vila me začarala
Da mi iskra deteta uvek spava pod skrivenim rebrom

Jelena Stojković Mirić

UKRATKO

Ukratko
pesnici dok se ne napiju ljudski
i ne završe u baruštini vina i ljute rakije
olovke se ne dohvate – lete uvrežene predrasude.
Luđakinja
naliva rujni sok od paradajza
napravljen instrukcijama majke
sprovoden u delo rukama brata mrguda
Ukratko
imam manjkavosti neoprostive
opijanje sokom od mrguda;
on ima manu varku mrštalicu
i neku Dušu skriva u petama
zato mu se cipele brzo izližu

Ukratko
imam te mane
slušanja
pirav mange korkoro
uzme me pod svoje dok ne poteknem;
rastočim se na papiru
u razgovoru s ljudima, retko ih srećem
pred njima nisam fosil uvučen u stenu
Ukratko
umem filozofski metaforično
trorečno
al njima nisam stepa niti vetar razigran
već mrtva sažeta
pred onima koje biram instiktivno
živo polje lavande

Ukratko
ponestaje mi snova
ozbiljni su to strahovi i brojka
jedan septembarski san
Ukratko
imam te felere
gledam oštro, opasno
i belo kao tele kad nekog želim da mlatnem il opsujem;
ne umem da glumatam i budem dupeuvlakač.
Mati moja ima tu manu da nije umela da me rodi drugačiju
(jebiga)
Ukratko
imam taj feler
nemanja kompleksa niskog rasta
a kako sam već skraćena u startu
ne volim kad me obrezuju
prekrajaju krate
Ne umem da budem tkanina.
Imam tu manu munjevite analize
podvlačim crte
Stoka će ostati stoka
Čuće te a trčati po svome dok se sama na žicu ne obesi
preživi pa opet
Imam tu manu ogromnog gubitka vremena
pravim se da toga nisam svesna
neprijatno mi pred sobom.

Ukratko zovem se Mana prezivam Ekstremno Felerična
pijana kao morka od soka od paradajza
gledam kako lagano odlazim u prah

Ponestaje mi snova

Ukratko

Jelena Stojković Mirić

ARHEOLOGIJA

Satima ležim na poljani
s konjima u galopu
posmatram
nezgažena
Zvezde se rađaju sa tim genom
usplahirana
čokoladna sazvežđa
Nikad se nije rodio čovek
sa konjskim očima i neće
S njima je strah suvišan kao treća cipela

U maju/stonogi obuvenoj u kopačke
šutevima u cevanicu
sklonom

Svakom mesecu i, mojim ljudima-svicima
potajno pišem pisma bezbojnim mastilom
Prestala sam da ih zakopavam u zemlju
nagomilavaju se kao voda u nogama
treba pisati glasno il plakati
u nevidljivoj sobi gde žive andjeli – konji
koji pogledom brišu sve čime te mesečar potkači
Možda nas satkane u zimskim noćima ne vole proletno/letnji klovnovi
i pesak izaziva nelagodu, otoke
daruje
čvrste potkožne pupoljke
kad se rascvetaju
otpašće i bol
herbarijum latica
Da mogu izlekturisala bih ovo telo, svaku ćeliju
ovako bauljam gubeći se negde
između muzike dima konja
reči mojih ljudi-svitaca
istetovirane duše
umoru, tipfelerima i psovkama
sklona

TAMO GDE MISAO POSTAJE DUGME

I

Tamo gde kuće imaju zidove
Zidovi čavle sa kojih gledaju oči prepariranih jelena
Tamo gde sobe imaju postolja za preprirane divlje životinje
Tamo gde deca sebe nesvesno ućutkaju svetom lutaka

preparirani ljudi idu na posao da nedočekaju gladne oči srodnika
i prazan džep za lekove

preparirane dani, godine
zgrade duše i parkovi
tumaraju
preuređenim ulicama
malo malo im promene smer
peščaniku
nikad

lažni sjaj za plitke misli
klinički centri sijaju memlom

proletna prepariranost
deljiva je u svim komorama
naglasi
srca

urednici udžbenika
promeniste li brojku mortaliteta
ili mene lažu oči i sluh
nema više starosti
kosač je u punoj snazi

da opet imam oči deteta
možda bih ovo proleće 2018
videla okom kaledioskopa

II

Ne zanima me ptico pišeš li rimovanim perom
Tako je svejedno

Hvataljka za dokumentovane misli bez pečata

Sanjam da mali čovek kreće iz svih krajeva sveta
U jednu zemlju
u svaku zemlju gde sile glume belog goluba i ostale anđele
Tamo i tako zaustavljaju masovnu smrt
Sanjam
I što sam starija sve više verujem u svoju dečju teoriju
Vanzemaljci postoje ali neće da se mešaju sa ljudima
Vidiš i zašto

Koža mi je natopljena kišom
Tamno rezbarim svoje kosti
kraj je svih mojih zabluda o civilizacijama
Sirijo zbog tebe se nadam da postoji Bog i pakao
Bojim se
Najveći kanibali nikada nisu uhvaćeni
Svedoče mi iščašeni vekovi

III

Kroz pukotine svesti
Sunce provuče prst ili šaku
prebegnemo u Grčku
Lupam tanjire do besvesti
Trezne me slanom vodom oblače u morsku travu

Budilnik me vraća u stvarnost
Tamo gde misao postaje dugme za samouništenje.

Jelena Stojković Mirić

Prethodno Stariji unosi

Goodreads

%d bloggers like this: