OPASAN NEKI LIK

Reče mi prolaznik:
Opasan ovaj lik nešto namršten onako sav.
Opasan opasan
klimam glavom osmeh mi zuji u ušima
a slike detinjstva ožive u kaledioskopu
Hej, kad zazvone na vrata
znam, njegova dečurlija
pušta ih da demoliraju stan
daje im kasetofon
sve kasete
i lete trake na sve strane
taj će ih pustiti da im bude igračka i pustiće ih da im bude konjić
samo da su oni veseli
mogao je vrtić otvoriti
Meni ne prilaze ja sam onako ozbiljna sva
njima je bio lik iz bajke kakvog zamisle
kome je bio Robin Hud, kome Petar Pan
ne znam
meni je blesavi bratac
Trčkala sam za njim kad je krenuo u školu
i morali su me onako musavo dosadnu pustiti da idem sa njim
kobajagi ja đak

sad smo ozbiljni ljudovi
dolazi iznenada u moj beligrad
budi me
pravimo šale na račun moje smuljane kafe
ne volim da me bude i zato se taj osmeh ujutro crta jačim bojama
ima specijalnu propusnicu
štampanu u srcu IP Srebrnastog paperja
u mom kraju svi ga znaju kao Ujača
kad nije tu brinosestri, dok ova dosadna brinobratuje
uskače u pomoć kao padobranac
za celo moje gnezdo novo
brinoljudi
opasan neki lik
opasan
opasan

Dolazi iznenada kao što odlazi
onda i drugi bratac podetinji
Svetle mu oči: Došao došao
Horski: Došao došao

Ali kad iznenada odlazi
ostanem tužna
kao devojčica kojoj su oteli lutku
kojoj se najbolji prijatelj odselio daleko daleko
ostanem
dok mi umesto rupčića
mašnu za kosu
dodaje ona mala musava

Advertisements

POMALO HRAMLJE NA JEDNU RUKU

Nosi tirkizne cipele
pomalo hramlje na jednu ruku
njen vrat i kosu
mesec je isušio
zaboravom nežnosti.
Osrebrila joj kosa, za godinu ili dve.
Nije posve sigurna zašto tako naglo
/laže/

nosi crni šešir sa tilom
sa njene haljine otpadaju herbarijumski listovi
dok šeta kaldrmom mahnito svira violinu.
Vitražima oblaže kamen.

Nosi tirkizne cipele
pomalo hramlje na jedan bubreg
poštapajući se gudalom ide na dijalizu muzikom,
ne zna otkuda toliki umor
/laže/

odlazi do močvare procvale lokvanjima
tamo istresa riblju skelet iz cipele
predomisli se, zaroni, i sve ih vrati u skrivene đžepove
odlazi papirnatoj kući
puni teglu ribljim fosilima, skeletima.
Odakle ti, šta će ti?
Iz grla, odgovara,
Trebaće, dobar je to pigment
za buduća osvešćivanja.

Pali cigaretu o đon
odlazi na drugu stranu sebe po infuziju svetlosti
ako joj zafali sama sebi daje krv.

Nosi tirkizne cipele
pomalo hramlje na oba oka,
nudim joj putovanje na Alpe
tamo da ispljune moljce radoholičare
iz firme
Nihilizam na svim emotivno-mentalnim nivoima.
Ne mogu,
ugojila sam se za deset mernih jedinica
koječega i kojekakvih.

Uostalom, ne vidim na oba oka.
/laže/

jer nosi tirkizne cipele
ponekad hramlje na četiri dela srca.

 

Ipak, i takvu je volim.

 

Ne znam zašto?
/Upitnikom lažem./

 

 

 
Jelena Stojković Mirić

DNK PESME

 
na kičmu jutra
nagazilo je ljudsko besnilo
slomilo otvoreno
dan
probivši zvučni zid

lizaće same smrvljena vretenasta vlakna
žene mačke
šapama natopljenim ribonukleinskom kiselinom
oštriće nokte

naučnicima
kroz zatamljena stakla
zakonskih granica
ostaće nedokučiva
DNK pesme

 
Jelena Stojković Mirić

PROLEĆNI SLUČAJ NA PIJACI

Zavedena Suncem koje me je ujedalo za oči
otišla sam na pijacu da kupim zagrljaj.
(Dobro sam presabrala koji su mi vitamini i minerali neophodni.)
Kad sam čula cenu pala sam.

Posle sam morala da platim tri kazne:
Nisam imala autorsko pravo na to pitanje.
Parkirala sam telo na nedozvoljeno mesto.
Radar je zabeležio prekoračenje brzine pada.

Gospođo, grobarina mora da se plati
u roku od pet dana
inače idete u pakao.

Toliko sam se nauživala u ovom raju
reših da vidim taj pakao.

Pauk me odneo.

 
(Ako nije bilo tako.)

 

 

 
Jelena Stojković Mirić

ALHEMIČARKA

Portrait of a Heart by Christian Schloe

Portrait of a Heart by Christian Schloe

Bol, razjasnimo prezimenom fizička
greškom je upala u ovo telo
kiriju ne plaća
izgubila je značenje imenice vlasnik i,
nije isključeno da se pravi blesava.
Koliko krugova je obrnula kazaljka oko meseca
pre nego što se oglasila
nije bitno, odleteće divlja patka.

 

Nemoj me plakati.

Obavestili su me da sam među
zadnjim stanovnicima Zemlje
zato ne smem da izumrem.

Pitanje, ko su sve bili alhemičari
prekinula je žestoka svađa.
Svedok sam da je došlo tuče, psovki, rvanja,
razjasnimo prezimenom fizička.

 

Sve vreme jedna žena, zaljubljena u umetnost
držala me za ruku, naglasila da ne voli poređenja
ali me vidi kao mešavinu
Tolstoja,Vesne Parun i Emili Dikinson.

 

Ona je alhemičarka.

Između ostalog, i zbog nje
nemoj me plakati.

 

 

(Sandi Spicmiler-Lewis)

Jelena Stojković Mirić

 

 

 

 

 

PATETIČNI PACOV

Autor fotografije nepoznat

Autor fotografije nepoznat

 

Suze
da! suze izviru
tu negde u uglu oka
(oko je organ vida – ne-slučajnost)
vrište,
vrište,
pacooooooooov
i beže,
beže.

Ponavljam,
ne slučajno, oko je organ vida.
Pacov trči kroz gradove.

Reći će
patetični pacov
i izazvaće novu vrstu zbunjenosti
jer nije mu se čačkalo po genetici,
otuda enigma
naučni skupovi čupaju šrafove sa glava
(neka nova kosa, ne slučajno)

Ne mari duša-uho-srce
(srce je organ ne googlajte ne-slučajno organ)
Danas se sve ljudsko a toplo
u wikipediji i naučnim spisima u štampanim izdanjima
objašnjava patetikom
Pošast-kuga-patetika-sve u istoj ravni!

Robo-čip-ljudi
(nova vrsta – nema u Vujakliji)
sipaju ulje u predkomore i cevi
tu teče neka nova krv
koja patetične pacove hvata u klopke pa u u samice.
Neću!
Takva nikad!

Biljka sedi u saksiji i,
ne smeje se-ne plače-ne iznervira-ne prodere se
-ne šapuće-ne hoda-ne mršti se-ne peva-
ne poskoči od radosti-ne zajauče-ne pleše-ne igra- ne emocije
Biljka!
Nikad!

***
Bije noć
bije po oknima
šibe vetra
metropola samoće

studija o (ne)izvodljivosti života: Posle kiše dolazi sunce.
Kakvi crnohumoraši- hororkomedijaši
kvadrat nad hipotenuzom
decenija pokolja
jednak je
sumraku mozgova.

Ovde više ni mrak ne pada
kroz tečni bitumen
iskidan, polomljen nokat
grebucka umoran
ostacima
tačkicu svetla
ovde se više ni u san od umora ne možeš zatajiti.

Zaboravi kiše
Zaboravi snegove.

***

Ako ti neki rektor sa Univeziteta grand zvezda,
Fakulteta „lepih umetnosti“ velikog zatupljivanja
ili Doktor nauka sa Kembriđž-farme
koji najveće nade polaže u količine spisa:
Pire mozgova faza jedan.
Pire mozgova faza dva…
Ako ti, onako, kao u šali ali nadmeno kaže:
Svi umetnici su ludi!
Pljuni ga muški, muški u čelo gluposti.
Vreme je da se stvari i pojave imenuju pravim imenom
i glagolaju pravim glagolima
Odjeb! zajedno sa silikonskom prostitutkom Život.

***
Deca u crnom zatežu nerve na krajevima i, preskaču
preskaču
(neka nova igra, ne slučajno).

Zaboravi kiše
zaboravi snegove
starost korača kožom

zaboravi sebe

sutra je
nova smrt
srca
čoveka
kulture
sutra.

Prekjuče su najveći optimisti
počeli visiti na granama.

 

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

2013-365

Rađam pakao
s nadom da će biti mrtvorođenče
srce u žučnoj kesi
želudačna kiselina prska po očima
svaki dan otvara se novi front
a adrenalin ulazi kroz uši i, topi
topi
čekić
nakovanj
kaplje
kaplje

najveći kanjoni nastali su od ljudskih suza
i sve se slilo u okean
pusti sad geomorfologe
okeanologe
veruj
umornoj na kraju ovih 365
podcrtanih
zaigranošću Danteovih krugova

u rasipničkom jutru poraza
priznajem
pisaću ti vesele laži
kad naučim ih

takvo učenje bremenita je planina
onima koji su proklijali u svilenkastoj iskrenosti

Rađam pakao
s nadom da će biti mrtvorođenče
srce u žučnoj kesi
želudačna kiselina prska po očima
svaki dan otvara se novi front
a adrenalin ulazi kroz uši i, topi
topi
čekić
nakovanj
kaplje
kaplje

 

 

 

Jelena Stojković Mirić
26.12.2013.

NA OKU TVOG SNA

1.

dan sa kojeg nisu otišli mesečevi prsti

niko ih ne tera niti mogu otići

oni su svetlucav talk
na puti uzdrhtale breze
koja ne sagoreva u vatri osećanja
blaženi lahor postojanja
u lakoći tela koje poprima meru duše

bujaju misli

žestokim namazima reči pokušavaju postati potez
misaone četkice

nalik su tubi boje
koja se ne može istisnuti u svoj svojoj lepoti

ona nije kadra izraziti
svu raskoš
svu glad
sav sjaj

ovo je zapis poljupca na oku tvog sna

 

2.

moja je krv hladna
čujem
kako mi kroz vene kotrljalju kocke ledene

na ivici knjige sedi čovečuljak
s crnim cilindrom na glavi
prekrsti noge
namesti kaput
prevrne stranicu dugmetom
smeje se dok to radi

ne da mi da čitam

premestim ga na drugi deo stola
poslužim vinjakom
vraća se

obučen isto kao pri prvom susretu mesečevih misli

smeje se odrazom mojih usana

moja je krv lednička

jedinstven hemičar
poznaje tajnu kroz koju izgovaram
moja je krv vrela proključala

ponešto se da
jedva
ali da
istisnuti iz tube

ovo je drugi zapis poljupca na oku tvog sna

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

PREDPRAZNIČNA

Naježila se koža misli
cvokoće njena toplina
misao u vrtu rasađuje sadnice za bulevar
koji će naknadno dobiti naziv
Bulevar drveća koje plače.

Žena sa sivim kačketom
umire na ulici velegrada
i, nastavlja da trči
pred njom leti beli golub
u parku onih kojima je život skliznuo s dlanova.

Sivi kačket besno se okačio na čiviluk,
ljut je na tugu u njenoj kosi.

Prve pahulje zarivaju se
u njenu ispošćenu  put
a nekad im se klanjala osmehom
bila je njihova kraljica
dok nije slomila nogu
na stepenicama tvrđave
neželjene trudnoće
blizanaca
usamljenost i čekanje.

Golicaju je pahulje
isčekuju crveni tepih
i ne slute
prevrat:
Veju ožiljci žalosti
iz oblaka nemanja
s kim podeliti radost prvih kristala.
Ne slute
od blizanaca
usne njene duše dobile su amneziju.

Pahulje su simetrične sa predprazničnim raspoloženjem ljudi
ona od nove godine želi da ne dođe na njene oči.

Ona je vlasnik poljane iskrenog postojanja.

Podstanar veka
sa dva svetska rata.

Ona je podstanar svojih očiju
sa ogromnim perifernim jezerima
ponekad viče
da ne vidim bedu
beznađe
da ne vidim gladne pred kontejnerima
da ne vidim neofašiste
da ne slušam kapitaliste-robovlasnike
da ne čujem pokvarene ploče
biće bolje.

Podstanar samoće
(samoća guši jedinog stanara).

Ona je podstanar večnosti –
Bulevar drveća koje plače.

Jelena Stojković Mirić

BALADA O KULAMA OD PESKA

Obalom se razleže smeh
to dečurlija pravi kule od peska
a vetar ih uporno ruši. Malo kasnije,
obalu obuzima tišina.
Oborenih nosića rešavaju zagonetku
zašto im to radi, zatim mole belog psa
da im donese novu kanticu.

Nedaleko od njih pada mrtav galeb
koji je išao na ubrzani kurs
ljudskih jezika i pisama.
Iako je posve sigurno
da je sam sebi probio uši i oči
u ptičjoj policijskoj stanici lažiraju događaj pod:
Umro prirodnom smrću.
Slučaj zaključen.

Gradimo svoje živote
dok ih žrvanj istorije i politikanstva
na koje imamo privid uticaja,
ruši.
Svakog jutra molimo sve tiše
belog psa da nam donese novu kanticu.

Nedaleko od nas
sa radio stanice
-Ispravljene nepravde-
slušamo da je Irena Stendler
dobila Nobelovu nagradu za mir.

 

 

 

 

 

Jelena Stojković Mirić

http://knjizevnostuzivo.org/2016/jelena-stojkovic-miric-balada-o-kulama-od-peska/

http://www.pesem.si/a/objava/prikaz/109416/balada_o_kulama_od_peska

Prethodno Stariji unosi

Goodreads

%d bloggers like this: