CIGANKA MOJA PEGAVA

Govorila je kroz linije života na dlanovima
kroz otiske jagodica i znojnim kapljicama
Govorila je kao planinar koji će pasti sa litice ako prekine nit
kao da joj se padobran neće otvoriti
kao da vulkane pripovedanjem uspavljuje

i rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš
ciganka moja pegava,
kad je spavala govorila je kosom
prćastim nosom i trepavicom

Kolenom je druže
umela da izgovori bar par rečenica
iz ramena i lakta umela je haiku da ištuca

Govorila je druže
kao da će slogovima ovekovečiti zelenu lozicu
posed ostavljen od žene sa kojom je svako jutro
pila telefonsku kaficu
sve do onog dana kad je počela psovati i vrištati perfekat
oči joj pocrnele od žeđi, pege pobledele

Kad bi odlazila
ciganka moja pegava,
ostavljala je par haljina
i cipela koje su pričale
o mladosti, sredovečnosti
i ponajviše o ljudima kojih je zauvek ostala žedna
ciganka moja pegava
kad se vraćala
ličila je na drvo iz predela tundri
sa gravurom peska i prašine

I rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš

Govorila je kao da će joj jezerski led pod klizaljkama pući

Ne volim vodene priče
setim se, ciganka moja pegava
ovim slivovima nije pričala
zagrcnem se
i dugo štucam cvetove haljina što mi je ostavljala

Jelena Stojković Mirić

KAO ONE VEČERI (Like That Night, Kак эта ночь, σαν εκείνη τη νύχτα)- video – Jelena Stojkovic Miric

RASTI IZ SEBE – Jelena Stojković Mirić (video)

LEPTIR – Jelena Stojković Mirić (video)

ostajte zdravi

I OTKUD SAD TO (video)

ostajte zdravi

LENOĆKA III (iverje) – Jelena Stojković Mirić

POKLONILA SAM MU SVOJE KOSTI – Jelena Stojković Mirić

SVE TE MALE OBIČNE STVARI (video)

Video

PROGONE ME BOSONOGA JUTRA…

Ne volim da pavam u vutiću
tad movam da zmulim
tavim uke na eđa
i kao da sam murtav
ne volim da pavam
Progone me reči dečarca od pet leta
Snegovi pohabanih zima
Koje na sve liče
Sem na prave belokose zime
Tad sanjam budnih ruku vlažne dlanove od vrtloženja pahulja
Svežu im auru skrivam u svežanj mirisa
U pokožicu svih čula
Moram da spavam na silu
Ustajem rano
Svetu da budem višak

Moj daleki rod dabar
Arhitekta i graditelj brana od granja
U pismima sa vodenim žigom
Šalje mi svoje nove intuitivne projekte
Dok ja granam stihove
Par sekundi i već sam umorna od uzaludnosti
Čitatelj mrzitelj svega što nije istoimeno, čistokrvno
Na koga nišanim angažovanost brane
Negde već diže balvane i sanja miris baruta
Taj se ne lati mirisa pitomih knjiga

(Čovek je čoveku) atomska bomba
Najpre zapljusne prvi udar
Ako imaš sreće od tebe ostane prah
Neko te čudo premesi doda ti torzo, ruke i noge
I, eto te
Opet ničeš sa istim DNK
Ako imaš sreće
Sanjaš da te Ogist Roden isklesao
Budiš se da svetu budeš višak
Misli li Sunce o tebi trunko?

Ne volim da spavam na silu
Ustajem rano
Progoni me tišina blažena za zapise
Suzolike sove ostavljam nevoljno
Sanjaju li o tebi
Prostirka kraj reke i udice srca zabačene u mlečni put
Misliš li o pravopisu ili i dalje stojiš iznad
Pravomisli su bitnije od toga?

*
Savršenstvo postoji u zlatnim presecima?
Kud li se denuše srebrni preseci?!
Jednom ću biti srebrni presek
Biću
Što smejaće se i isijavaće spokoj u tišini
Blagodareći što samo čuje moj dah
Osloniće se na njega kao na stoletni hrast
I zagrliti sve meandre koji se rasplinjuju
Na nekim čudnim unutrašnjim frekvencijama
Progone me, jedva im pohvatam tok
Prihvatam da je to tako i ne zapitkujem se ni na tren zašto
Sanjam prolaznika Arapina, ovde na trasi velike seobe
(Treba li dodati tragedije)
Kaže mi, zove se Danjan
Ni ime ne umem da mu izgovorim
Kupujem od njega svu tunu u konzervi
Svesno kraj toliko trgovina
On stavlja ruku na svoje srce i poklonja mi šampon u kesici
Odlazim i više ne gutam pupoljak suze
Puštam da cveta

*
Pokondireni politikanti igraju se
Slagalice-rušilice-hušhkalice
Igraju demonski šah
Razbacuju se tuđim kostima ko ordenjem
Računaljke im od mesa i krvi
Naždrani tuđom decom punih trbuha
Ti mirno spavaju
Dokle li će?!

 
Dok se rađaju nove države:
Obala rajskog bosiljka
Vrt od leće sa paradajizom
Za tren oformimo vladu
Saglasnih – svi
Uzdržanih – nema
Sanjam Mahatmu i Lenona
Trenutno živim na Obali rajčica
Ako baš nekoga zanima

Progone me bosonoga jutra
na smehom okupiranoj
obali raja

 
Jelena Stojković Mirić

NA MIKROSKOPSKOM ATLASU

u kapljici kamen
u kamenu kap
u kapi jato dunavskih riba

plavetni konji u galopu
na mikroskopskom atlasu vodene nimfe
čuješ li muziku kako se cedi iz kamenog?
kristalna nežnost tiho pada
vidiš li je na njemu?

dostojanstvena harmonija vida
upire prstom u:
trebalo bi biti očigledno
i dodaje ti stolicu
da se ne sapleteš
o drhtaje iznenadne raskošnosti
teško je rastresti učmale zastore vidokruga
posle toliko svetlosnih peščanika

veruj, za ovo ti ne treba oftamolog

ja sam mahovina na kamenu
nasloni glavu i slušaj
moje srce travnato i šašljivo

Pitaš:
Otkuda kamičak na tvom stolu, i trska?

neki su se zaboravili
od straha
pred ratljivom svetinom
većina se skrila u – gde?
/nećemo odavati tajne/
došla sam da ti kažem
u pesmi je sve moguće
/retko i van nje/
Vinčanko, nismo izumrli
samo smo odbili biti mač i sečivo
i zašli u raspršenost dubina

ja sam mahovina na kamenu
nasloni glavu i slušaj
naša srca travnata i šašljiva

/dostojanstvena harmonija
dodavaće ti stolicu
dok se ne raspleteš

rastresi vidokrug, mila/

 

 

Jelena Stojković Mirić

Prethodno Stariji unosi

Goodreads

%d bloggers like this: