/U najtežim trenucima ne umem da pišem,
ovo su samo krhotine vriska
ispod osmeha koji mora postojati.
Zabrinuto lice neće joj dušu nahraniti./
Bijem bitku sa svim simptomima
na ovom frontu
predaja nije opcija
s bolestima nema pregovora.
Treći je mesec kako dižem sunce
kao hrabra sam
/možda/
mogu sve
/veliki znak pitanja/
reagujem na vreme
/istina/
hobotnica sam
/želim na sto strana
prioriteti su određeni
ko shvata
shvata
koliko njih će se saplesti o tih šest kamenčića
pokazaće mi neka buduća gorka strana
kad dođu ovakvi dani
naglašena senzitivnost
teško zaboravlja/
Poželim suzu ali je nema.
U sebi sam se ćutke razbila.
Trepere novogodišnje lampice
urgentnog centra
tridesetprvog decembra
ljudi su nasmejani i večno pitanje kuda za Novu
imaju mnogo želja
samo jednoj se priklanjam i molim
da njene oči zasijaju
volšebno da zeznemo prošlu
i pojavimo se u Novoj
/mama/.
Nana ide kući
kažu
svejedno mi je kako je imenuju
Mama, idemo kući!
Vidim je svesnu pogledom nas traži
Kući! Kući!
reče i zaspa.
Treća je tura infuzije
opet mi ne jede
Mama vidi česnicu
vidi šta sam spremila.
Sve je lepo i divno ali ne mogu ništa možda ću sutra
(ona koja je jesenas tako lepo jela)
Prababa Dmitra
mesila je česnicu tako i tako
palila badnjak ujutro
mama sve zna
ona naređuje šta da se kupi i spremi
pita za rane
ima li poboljšanja
O, ima
ima
Stara žena sva u belom čude se doktori
kako ti stručno pričaš sa njima
trebala si biti doktor
pojma ovi nemaju s ovim instrumentima
vidi kakve su mi modrice napravili.
Idi spavaj mnogo si se umorila
sutra ako neko zvoni ne otvarajte
kažite dobro je i doviđenja!
Čudim se odakle joj te reči
pišem joj na papiru
vidi bez naočara
ne čuje odavno
sad je i pročula
s njom se nikad ne zna.
Odakle joj pojam o vremenu
sat ne gleda.
/Nižu se pitanja./
Neki ljudi su tako jezivi
i već mi najavljuju da neće doći na sahranu
ali da im javim tek kad je pokopamo
I ja bih
da prostite
njima psovala mater
i tukla bi ih ovim staklenim rukama
Neke se stvari ne pričaju
i ne morate da me podsećate koje je godište
majke nemaju godinu rođenja
I šta tu ima nejasno?
Crtam joj cveće
ispišem stihove pesme koju nam svakog rođendana peva
beli su zidovi beskrajna
samotna tama
Od kako je stigao specijalni dušek
ne mogu da ležim na strani ka kojoj gleda
da menjam belinu
pričamo i smejemo se
iako svesne situacije
depresija nije opcija.
Šta kaže baka
pitaju iz hitne
Kaže da je 45 isterala Nemce
a i vas će zajedno sa nama zato što smo vas zvali.
Dižem sunce
a ono mi zalazi
ogroman je bezdan izvan mojih moći
U raskoraku su mi koraci
racionalnog i emocionalnog
svesna sam toga
ali na ovom frontu predaja nije opcija
majke nemaju godinu rođenja.
Jelena Stojković Mirić
Bisa devojačko Vučetić udato Stojković
———————————————————————————————————–
PREVOD NA SLOVENAČKI
Prevod: Marko Skok – Mezopotamsky
MATERE NIMAJO LETNICE ROJSTVA
/V najtežjih trenutkih ne zmorem pisati,
to so le črepinje krika
izza nasmeha, ki mora obstajati.
Zaskrbljen obraz ji ne bo nahranil duše./
Bijem bitko z vsemi simptomi
na tej fronti,
predaja ne pride v poštev,
z boleznimi se ne pogaja.
Že tretji mesec dvigujem sonce
kot da sem pogumna
/morda/
zmorem vse
/velik vprašaj/
odzovem se pravočasno
/resnica/
sem hobotnica
/želim si na sto strani
prioritete so določene
kdor razume
razume
koliko se jih bo spotaknilo ob teh šest kamenčkov
mi bo prikazala neka bodoča bridka stran
ko pridejo takšni dnevi
povečana občutljivost
težko pozablja/
Zaželim si solze, a je ni.
V sebi sem se nemo zlomila.
Novoletne lučke
urgentnega centra utripajo
enaintridesetega decembra
ljudje so nasmejani in z večnim vprašanjem kam za novo leto
imajo veliko želja
sama se priklanjam le eni in prosim
naj ji oči zažarijo
čarobno, da zafrknemo prejšnje
in se znajdemo v novem
/mama/.
Nana gre domov
pravijo
vseeno mi je, kako jo imenujejo
Mama, gremo domov!
Vidim, da se zaveda, s pogledom nas išče
Domov! Domov!
reče in zaspi.
Tretja runda infuzije je
spet mi ne je
Mama poglej česnico
poglej, kaj sem pripravila.
Vse je lepo in krasno, a ničesar ne morem, morda bom jutri
(ona, ki je lanske jeseni še prav lepo jedla)
Prababica Dmitra
je mesila česnico tako pa tako
zjutraj zažigala badnjak
mama vse ve
ona naroča, kaj naj se kupi in pripravi
vpraša za rane
ali je kaj izboljšanja
O, je
je
Starka vsa v belem se čudijo zdravniki
kako se z njimi strokovno pogovarjaš
morala bi biti zdravnik
ti nimajo pojma o teh instrumentih
poglej, kakšne modrice so mi naredili.
Pojdi spat, zelo si utrujena
če jutri kdo pozvoni ne odpirajte
recite dobro je in nasvidenje!
Čudim se od kod ji te besede
pišem ji na papir
vidi brez očal
že dolgo ne sliši
a zdaj znova sliši
pri njej nikoli ne veš.
Odkod ji pojem časa
na uro ne gleda.
/Vprašanja se kar vrstijo./
Nekateri ljudje so tako grozni
in mi že sporočajo, da ne bodo prišli na pogreb
a naj jih obvestim šele, ko jo pokopljemo
jaz bi jim, če mi oprostite, preklinjala mater
in jih tepla s temi steklenimi rokami
O nekaterih stvareh se ne govori
in ni me treba spominjati kateri letnik je
matere nimajo letnice rojstva
In kaj je tu nejasnega?
Rišem ji rože
zapišem verze pesmi, ki nam jo zapoje vsak rojstni dan
bele stene so neskončna
samotna tema
Odkar je prišla posebna vzmetnica
ne morem ležati na strani h kateri je obrnjena
da bi ji tako zakrila belino
pogovarjava se in se smejiva
čeprav se zavedava situacije
depresija ne pride v poštev.
Kaj pravi babica
sprašujejo iz urgence
Pravi da je 45-ega spodila Nemce
pa tudi vas bo skupaj z nami, ker smo vas poklicali.
Dvignem sonce
ono pa zaide
ogromno brezno je, ki presega moje moči
Moji racionalni in čustveni koraki
so si v nasprotju
tega se zavedam
a na tej fronti predaja ne pride v poštev
matere nimajo letnice rojstva.
SREBRNASTO PAPERJE 
Skorašnji komentari