SINU (Pesma poštovanja)

Javljam ti se sa posebnog mesta
gde damari srca nose bela jedra
najlepšeg sjaja mog bivanja.

Javljam ti se iz svečanih odaja
gde peva tvoj polet
na pragu mladićkih dana.

Ja nosim sve zvezde repatice,
krasuljke zelene sa četiri lista
i srećem sve odžačare sveta
blesavo sam nasmejana,
nećes mi verovati
pišem u hodu
upravo prolazim kraj tvoje škole.
Pokupi tamo znanje za sebe
i ne veruj u svaki znak
ne padaj
jer ćes kroz staze svoje
prepoznati
gde se to kriju
najblistaviji znaci,
samo polako,
samo polako.

Budi šta poželiš
u carstvima dobra.
Budi ponos sebi
u kraljevstvima časnog.

Ne daj nikome da ti zamuckuje
glas tvog francuskog rrr,
ono je tvoje specifično bogatstvo
simpatični talas.
Podigni glavu
i izgovaraj ga slobodno
kao Ti.

Budi jak kad zatreba za život snaga.

Budi Gospodin nežnosti
pred Damama.

Javljam ti se sa bisernog ramena saznanja
da nema lepše slike
od tebe nasmejanog
i nema lepših sazvežđa od sazvežđa tvog rasta.
Ne postoji četkica koji bi to naslikala
ne postoji reč koja bi to opisala.

Život je šareni kolaž
raznih materijala
i biće grubih i biće ružnih tkanja,
a ti se hvataj za svetle niti pigmenata
i gledaj dublje
i dalje
i šire
i višlje
videćeš,
uvek negde nešto sija
jako.

Zapamti magiju,
zapamti vazduh, vodu i Zemlju
mostove
ples
ona dva patuljka
pa sijaj kroz život
prepun zdravlja.
Zapamti klizanje
smešne padove…
Zapamti šašave dane
pa iz njih poleti
ruku pod ruku sa vetrom slavlja.

Tu smo da učimo
jedno od drugoga.

Tu sam da se približim tvojim željicama
a ne da tvrdoglavo dubim
na krutim matorim stavovima
i stalno mašem no-no k’o neki lutak
bez mašte približavanja naših svetova.

Neko će uvek nečeg imati više
al’ ti ne toni u očajanja
pogledom mudrosti shvatićeš
da uvek
negde
nečeg
imaš
više,
samo razmisli
malo,
malo.

Ja nosim san o sreći za te’

i činim vatromet
otiskom prsta
što ispisuje
Tebi hvala
za svaki treptaj ovog srca.

Ja nosim san o sreći za te’

ispruži ruku,
evo ti zvezda prava
ona će praviti piruetice
zlatne
kad god ti zatreba,
kad god ti zatreba.

Javljam ti se iz pesme poštovanja
meni je mladiću
čast
biti tvoja mama.

Jelena Stojković Mirić
2016

A JA SE NIČEG NE SEĆAM – PREVOD NA SLOVENSKI

Govori mi:
Kiša je rominjala celog dana
skrio sam te, već pokislu, pod kišobran
osušio, postavom mantila
skupljali smo jesenju kišnicu
na golim dlanovima kuvali čaj njenih plodova

Govori mi:
U snežnoj kući prezimili smo zimu
vikendom putovali u odmaralište Iglo
jeli smo pahulje, a za vreme najhladijih dana
viokokaloričnu polarnu svetlost.
Plesala si pod belim oblacima
pevušeći
Ti si sva voda mog tela,
pogledaj ova pokretna vajarska dela
oblaci skiciraju naša unutrašnja stanja
vidiš li kako bela ptica glavu naslanja na rame cveta
čuješ li kako balet boja progovara u nama,
ti si sva voda mog tela.

Govori mi:
Slali smo razglednice lednih pločica, bez markica
ispisavali ih krljuštima riba.
Kad bi nas zaglušila tišina
zatezala si kožu neba preko zvezda
gipkim prstima stvarala ritam tam-tam-tama.
Uspavljivala si me zvucima harfe,
nisi mi htela odati tajnu od čega si je u onoj belini sačinila i,
kako znaš komponovati te melodije…

Govori mi,
sve mi to govori On
a ja se ničeg ne sećam
sem plavičastog lelujanja
kišobrana
i verovanja.

Jelena Stojković-Mirić


LINK do prevoda. Hvala Jur!

https://www.pesem.si/a/objava/prikaz/149561/jaz_pa_se_nicesar_ne_spomnim

JAZ PA SE NIČESAR NE SPOMNIM

Pravi mi:
Dež je rosil cel dan
že mokro od dežja sem te skril pod dežnik
posušil, s podlogo od plašča
sva zbirala jesensko deževnico
na golih dlaneh kuhala čaj iz njenih plodov

Pravi mi:
V snežni hiši sva prebila zimo
ob vikendih sva potovala v počitniški dom Iglo
jedla sva snežinke, v času najhladnejših dni pa
visoko kalorično polarno svetlobo.
Plesala si pod belimi oblaki
popevajoč
Ti si vsa voda mojega telesa,
poglej ta premična kiparska dela
oblaki skicirajo najina notranja stanja
ali vidiš kako bela ptica naslanja glavo na ramo cveta
ali slišiš kako je balet barv spregovoril v naju,
ti si vsa voda mojega telesa.

Pravi mi:
Pošiljala sva razglednice zmrznjenih ploščic, brez znamkic
jih pisala  z ribjimi luskinami.
Ko naju je oglušila tišina,
si kožo neba zategovala čez zvezde
in z gibkimi prsti ustvarjala ritem tam-tam-tama.
V sanje si me zazibala z zvoki harfe,
a mi nisi hotela izdati skrivnosti iz česa si jo v tisti belini ustvarila in
kako lahko komponiraš te melodije…

Pravi mi,
vse to mi pravi On
jaz pa se ničesar ne spomnim
razen modrikastega valovanja
dežnika
in verovanja.

CIGANKA MOJA PEGAVA -video rad

CIGANKA MOJA PEGAVA

Govorila je kroz linije života na dlanovima
kroz otiske jagodica i znojnim kapljicama
Govorila je kao planinar koji će pasti sa litice ako prekine nit
kao da joj se padobran neće otvoriti
kao da vulkane pripovedanjem uspavljuje

i rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš
ciganka moja pegava,
kad je spavala govorila je kosom
prćastim nosom i trepavicom

Kolenom je druže
umela da izgovori bar par rečenica
iz ramena i lakta umela je haiku da ištuca

Govorila je druže
kao da će slogovima ovekovečiti zelenu lozicu
posed ostavljen od žene sa kojom je svako jutro
pila telefonsku kaficu
sve do onog dana kad je počela psovati i vrištati perfekat
oči joj pocrnele od žeđi, pege pobledele

Kad bi odlazila
ciganka moja pegava,
ostavljala je par haljina
i cipela koje su pričale
o mladosti, sredovečnosti
i ponajviše o ljudima kojih je zauvek ostala žedna
ciganka moja pegava
kad se vraćala
ličila je na drvo iz predela tundri
sa gravurom peska i prašine

I rekao sam ljut i pijan
one noći kad su se zvezde same porađale
gromovi sebe žvakali i u vrtloge vetrova pljuvali

– kad bi ti vilicu iščupali opet bi našla način da govoriš

Govorila je kao da će joj jezerski led pod klizaljkama pući

Ne volim vodene priče
setim se, ciganka moja pegava
ovim slivovima nije pričala
zagrcnem se
i dugo štucam cvetove haljina što mi je ostavljala

Jelena Stojković Mirić

VOLJENI SU NAS ČEKALI

Voljeni su nas čekali

ucrtavali smo datume između nemogućeg
planirali koje boje srca odneti

Spremala sam se za – stari ona
ali nikako žut list
nije išao uz nju

Voljeni su nas čekali
a on je izbacivao pipke hobotnice
Zamahivao lasom i vukao na njegove stenovite izvore
puteve nam krao

Svinja jedna
ni bol
mi nije dao da plačem
Tek učila sam ponovo da dišem
pijem
govorim
gutam.

Voljeni su me čekali
a ja sam cepala čaršave od bolova i ćutala

I jedino
jedino
što mi je iskru u oko vraćalo
bio je snimak kiše i daleke grmljavine kojom si me svake zore uspavljivao
za ruku držao čvrsto
to su jedini putevi
koji su mi bili dostupni

Voljeni su me čekali

Jelena Stojković Mirić

RUKAVICE

Odloži bolove na stolicu ili na čiviluk
Kako ti volja
Kako ti imaginacija
Ili projektor umornog proleća
pospe polen pred stopala
iskijaj slike
sutra stižu cipele od jorgovana
San ti miluje um

Mikis Teodorakis nanovo ti spaja atome duše

Jutrom ćeš nanovo brojati rukavice koje si bacila
životu u lice


KAO ONE VEČERI (Like That Night, Kак эта ночь, σαν εκείνη τη νύχτα)- video – Jelena Stojkovic Miric

Jedina (The Only One, Eдинственная, το μοναδικό) -video – Jelena Stojković Mirić

ZAMAK (video)- Jelena Stojković Mirić

RASTI IZ SEBE – Jelena Stojković Mirić (video)

Prethodno Stariji unosi

Goodreads

%d bloggers like this: