OKTOBARSKE I OSTALE KIŠE

Ti voliš lagane kiše
ali ova današnja nema obične kapi
To su bodlje koje se zarivaju u tvoju kožu
I svaka kaže svoje slovo
Na leđima ti, na kosi, dlanovima
slagalica
sliva se u značenje
izašla bi i vrištala
Umesto toga ljubazno govoriš dobar dan dobro veče
A najradije bi se učaurila
psovala sva sivila
dok paučina kišna gricka
srce u kome žive tvoji ljudi
oni su ga od dečjih cipela
hranili toplinom
i tako postali
oni zauvek
tvoji ljudi sunca.

Ostaje
nada i molitva
Za sve.

REKLA SI DA ĆEŠ DOĆI

Obgrli se Mlečnim putem
Slušaj cvrčke u pola noći
Zaboravi buku asfalt
Urlikanje na ulici
Polusvet poluljude monstrume
Nakaze koji su pojeli zemlju
popili sve vode ovog sveta
Zaboravi
Maske ludilo bol strah
Budi vesela (bar) pokušaj
kao nekad
iskleši nešto
od sapuna i stavi na postolje kao da je od mermera

Prekrij nas velom od svitaca kao nekad
Kao nekad kad si rekla
da ćeš doći ubrzo
Pratio sam te dok nisi postala tačka
Stavih je na dlan kao mladež podsetnik
zalivah šapatom
Rekla je da će doći
O čemu sada da ti pričam
I ovo pričam s naporom iz korena
Vidiš da me nema
Tvog jasena
Nema kruške
Nema dunje
Nikad nisam voleo tu reč nema
I ovo naše malo mesto nestaje
Ni tu reč ne volim
Jer odlaze ljudi
toliko ih je postelju preselilo na nebo
A naše livade prekrivene su mermernom travom
O čemu sada da ti pričam
Moja malena
A da te ne rastužim

Rekla si da ćeš doći ubrzo
Kad si kucnula sandalom
Samo sam ti oči poznao
Umoran od čekanja ali sretan
Da ti kažem
Čuvaj breze
donesite mi ponekad
Minđuše njihovih bisera
I ne daj sebi potonuća
Raduj se onom
ima.

NEUROĐENE ALERGIJE, NAUŠNICA I OSTALE STVARI – Pesma pomladi 2021

NEPRIROJENE ALERGIJE, UHAN IN OSTALE STVARI

vraščam se vase kot noht
pod pritiskom
deformiram se in vračam v prvobitno stanje
glej me razpeto med gozdovi
razcepljeni jezik brezupa mi liže kožo
z željo bežanja poskušam prebiti marmorno nebo
vztrajnost čuti membrano
zavrača me in zabada v zemljo
s temenom
volja spreminja tlačenje v tipanje možnosti
še ena membrana na hrbtu vrtine se blešči z rdečim očesom
vraščam se vase kot noht
pod pritiskom jecljam angleški
stess no limit
pred brezo prisegam da ne bom več nikamor
nikoli
prelomim prisego
ne vem kakšen je pekel tam kjer je ona boginja
poznam le njen tuzemeljski raj
grem nazaj
nazaj
toplo je in njeno srce bije
zaželim si ostati fetus
neprirojena alergija na membrane me duši v opni
dvigujem se v vidljivost
stojim v spominih z ljubimci
povezali smo se izključno s klejem mojih kosti
heroji lastnih oči pojejo
o moškosti
nekdo izpove ljubezen
in vsak zob se mu zlomi pod težo
vraščam se vase kot noht
na uhanu kapljica
iz bobniča se je izcedila v ureznine tišine
nekdo je prelomil svetovno prisego o molku
norci se smehljajo v zanki
krivijo klobuk in pipo
pomembno privzdignejo filozofsko obrv
ena beseda jim preseka usta
povzročajo mi buške
na zrklu in možganski masi
prozornost zares sili na bruhanje

pišem sporočila Soncu
stečem in mu jih pokažem
v zameno me ne opeče
odpiše
nikoli ne bom ugasnilo
orjaško roko dvigne iskrenost
ki ni podlegla zemeljskim umazanijam

preden odidem k tistemu ki me kliče
s prhlimi kazalci glasu
z dihom svobode skozi okove oken
tam kjer sem razpeta med gozdovi
pokopavam uhan
zavijem ga v majhno krsto
iz robca zablod

grem k Doždu*
da se razraščava v temo
gola kot bilke
žejna kot pesek

ne vraščam se


  • dožd: dež

prevod: Ana Porenta

Pesma pomladi 2021

pesem si

……………………………………

Čestitke k tujejezični pesmi pomladi 2021 z utemeljitvijo uredništva:

Pesem raziskuje notranje pokrajine, s ponavljajočim se verzom urastam u sebe kao nokat nakazuje na to nelahko porodiranje vase, ki se dogaja pod pritiskom, z deformacijo, pojavi se tudi razpetost med (različnima) jezikoma in tišino. Raziskovanje sebe in lastnega razvoja sega vse do zarodka in nadaljuje od tam, postane pri izkušnjah z ljubimci, ki pa s svojo moškostjo niso uspeli izgovoriti (občutititi, nuditi) ljubezni – vse, kar se je zgodilo, je z vidika (omejenih, krivičnih) opazovalcev (ki filozofsko privzdigujejo obrv) nezaslišano, obsodbe vredno … Zato je edino oddaljeno Sonce mogoč pomočnik in razsodnik, saj se ga zemeljska umazanija ne more dotakniti. In vendar ni končna rešitev: pesniška subjektka se zaveda, da mora na tej strani (med gozdovi) opraviti obračun in preden preide na drugo stran, v svobodo, zakoplje uhan in z njim vse (svoje) zmote in zablode. Prava rešitev je povezanost z Dežjem – vodo, ki opere sram, strah, s katerim lahko narašča in je samo (golo, žejno) bitje. In tam se to vraščanje (prilagajanje, zanikanje lastne biti) konča. Odprta ostaja interpetacija o tem, ali je z dežjem že prešla na drugo stran ali ne. Bralci skozi pokrajino pesmi (in večkratna branja) dobimo ključ za uvid lastnih neprirojenih alergij in se po branju počutimo prenovljene, kot bi na nas padel očiščujoč dež. (Ana P)

………………….

Čestitamo za pesmu na stranom jeziku u proleće 2021. uz opravdanje uredništva:

Pesma istražuje unutrašnje krajolike, repetitivnim stihom izrastam u sebe poput nokta, ukazujući na ovaj težak porod, koji se odvija pod pritiskom, s deformacijom, takođe postoji napetost između (različitih) jezika i tišine. Istraživanje sebe i vlastitog razvoja ide sve do embriona i nastavlja se odatle, postajući iskustvo s ljubavnicima koji, međutim, svojom muškošću nisu uspeli izreći (osetiti, ponuditi) ljubav – sve što se dogodilo je sa stajališta (ograničenog, nepravednog) posmatrači (koji filozofski podižu obrvu) nečuveni, osuđujući …

Stoga je jedino udaljeno Sunce mogući pomoćnik i arbitar, jer ga zemaljska prljavština ne može dodirnuti. A to ipak nije konačno rešenje: pesnički subjekt svestan je da s ove strane (među šumom) mora računati i pre nego što pređe na drugu stranu, na slobodu, zakopava minđušu i s njom sve (svoje) pogreške i zablude.

Pravo rešenje je veza s Kišom – vodom koja ispire sram, strah s kojim može rasti i samo je (golo, žedno) stvorenje. I tu prestaje ta infiltracija (prilagođavanje, poricanje vlastitog bića). Tumačenje je li to već prešlo s kišom ostalo je otvoreno. Čitatelji kroz krajolik pjesme (i ponovljena čitanja) dobivaju ključ uvida u vlastite neurođene alergije, a nakon čitanja osećamo se obnovljeno, kao da je na nas pala kiša za čišćenje. (Ana P)

S NJIM – Jelena Stojković Mirić

ARHEOLOGIJA Jelena Stojković Mirić- video

SNEŽNI SAN – video

SRCE

dobro čuvaj srce
pre nego što ga pustiš da hoda
kupi mu dobre cipele i dobro odelo
i obavezno kabanicu da ne bude do gole kože mokro
od hladnih kapi il leda

dobro čuvaj srce
pre nego što mu izrastu krila
i pustiš ga iz gnezda
jer začas naiđe bura
na oči mu se navuku crni oblaci
jaki mu vetrovi polome krila

dobro vaspitaj srce
ume da divlja urla
vršti
ponaša se nedolično
junači se kad mu vreme nije
blesavi se i krevelji
ne spava kad treba
kasni u školu

to bi volela da ti kažem
učini se
da čelična je to živuljka
može Saharu preživeti
tornado mu ne može ništa

o kakva varka
nema na svetu krhkije i lomljivije
tvari
nema

Jelena Stojković Mirić

JEDNOM SAM VODOPAD BILA

JEDNOM SAM VODOPAD BILA

Jednom sam vodopad bila
ponad zelenog jezera
u kome su plivali
oni u zametku iskre koja će ih na neodređeno spojiti.
Gledala sam ih vodenim očima, jezerskim travama
pamtila i ćutala
posle sam ih u svojim vekovima sretala i nesretala u morima i rekama.
Neutešne nežnim talasima tešila u oči im sjaj vraćala
srećnima morske himne poklanjala.

Bila sam hrast.
Oko mene su pleli ruke
gravirali mi u koru
svoja imena
pod mojim krošnjama plesali i valcer i tango telima
do kapljica uzdaha i znoja.

Jednom sam jato ptica bila
krila mi nisu bila dovoljna
žalila sam i želela
da budem i ja to što ume da govori i ljubi i hoda
misleći to je sloboda.

Jednom sam grm ružica bila
otkidali su cvetove sa mene,
ćutala sam
i dok su oni svoje zakletve izgovarali
osvetljavala im puteve
tad Mesec sam bila
kroz vekove
preobražaja.

Sad bih opet da se pretvorim
u mesec, jato ptica, u vodu, grm.
Kamenom da izniknem
i ćutim,
ćutim zanavek
oči vode da imam
ruke hrasta
i hladna
hladna kao kamen budem
bezbolna za sebe
nema za druge.

Jelena Stojković Mirić

Sve je prolazno – video

Prethodno Stariji unosi

Goodreads

%d bloggers like this: