JEDNOM SAM VODOPAD BILA

JEDNOM SAM VODOPAD BILA

Jednom sam vodopad bila
ponad zelenog jezera
u kome su plivali
oni u zametku iskre koja će ih na neodređeno spojiti.
Gledala sam ih vodenim očima, jezerskim travama
pamtila i ćutala
posle sam ih u svojim vekovima sretala i nesretala u morima i rekama.
Neutešne nežnim talasima tešila u oči im sjaj vraćala
srećnima morske himne poklanjala.

Bila sam hrast.
Oko mene su pleli ruke
gravirali mi u koru
svoja imena
pod mojim krošnjama plesali i valcer i tango telima
do kapljica uzdaha i znoja.

Jednom sam jato ptica bila
krila mi nisu bila dovoljna
žalila sam i želela
da budem i ja to što ume da govori i ljubi i hoda
misleći to je sloboda.

Jednom sam grm ružica bila
otkidali su cvetove sa mene,
ćutala sam
i dok su oni svoje zakletve izgovarali
osvetljavala im puteve
tad Mesec sam bila
kroz vekove
preobražaja.

Sad bih opet da se pretvorim
u mesec, jato ptica, u vodu, grm.
Kamenom da izniknem
i ćutim,
ćutim zanavek
oči vode da imam
ruke hrasta
i hladna
hladna kao kamen budem
bezbolna za sebe
nema za druge.

Jelena Stojković Mirić

Sve je prolazno – video

SVE JE PROLAZNO

Sve je prolazno
topljivo kao sneg na izmaku zimske bajke.

Prolaznost je ugrizla prvu ljubav
u koju smo se kleli da nikada…
ali i ona izdaje
kao i sećanje nas
kao zvezde što nas
varaju svojim sjajem
i izdaju nestankom.
 
Sve je prolazno
najlepši poljupci
rečenice od meda
umotane u šećernu vunu što stale su poemom, romanom koje smo ispijali iz energetskih vrčeva.

Sve je prolazno
pluća puna sjaja
od atlasa oblaka kad udahnu bele pufnaste kumuluse;
prvi cvetovi jabuka
što vrtlože se oko naše ose,
krišom noću ušunjaju se u jastuke
da nam kroz kapke u oči
ulete najlepši snovi.
Sve je prolazno i snovi
koji nas izdaju nemilice.
U kolenu osetiš žiganje
i znaš još jedan je napustio moje vrtove.

Dodir svile na koži
ljubav
za kojom ćemo uporno tragati
iako nam je odeća puna kunadri prolaznosti.
Negde smo videli fotografije starih i zagrljenih
kako dele osmeh, klupu i dodir usana
ta slika vodi bitku sa svetlećim znakovima
prolaznost.

Sve je prolazno i ptice i žito, miris cimeta, travnati ćilimi;
ovi pokušaji izlivanja kutaka duše mastilom
koji će izdahnuti na papiru, kori višnje ili breze.
Sve je prolazno i snovi
koji nas izdaju nemilice.

Jelena Stojković Mirić

16.mart.2021.

PLANINE

Trebaš preći planine peške
sa srcem na dlanovima
peščanim satom za pojasom
Trebaš preći planine
sa srcem na dlanovima
i gore ga u biser pretvoriti

Trebaš preći reke bez brodova i čamaca
sa srcem na dlanovima
i na ušćima ga u biser pretvoriti
Trebaš stići na uho joj bisere staviti
sa umornog lica brige joj otpuhnuti poput praha lagano

i ruke u njene sviti
Kao ona što te bisernim pogledom na porodu ljubavlju svila
Poput ptice oko tebe letela

Trebaš preći planine i reke
sa srcem na dlanovima
i tugu pod petama skriti

Jelena Stojković Mirić

Naučićeš me da ljubim usnama tvojim (video)

Jelena Stojković Mirić

14-ti rođendan SREBRNASTOG PAPERJA

Paperje je 31. januara napunilo 14 godina. Preselila sam ga sa Blogoy-a sistema gde sam objavljivala pod pseudonimom jelenaart – nisam imala hrabrosti da se potpišem punim imenom i prezimenim-a tako da ispada da ima i više godina od 14. Ako je tačan brojač poseta na wordpressu (95.890) ispada da je prosečno 18. ljudi dnevno posećivalo moj kutak. Zadovoljna sam, ipak su ovde pesme.

Šta se izmenilo!? Ne mnogo. Pišem u simbolima, uvijeno ili potpuno otvoreno; uvek kad mi duša poželi nikad na „silu“. Poezija je samotni čin.

I dalje pričam naširoko i nadugačko, skakućem sa teme na temu, sudaram se sa ljudima na ulici, ne nosim šešir i niko ne bi pomislio ova je napisala vama najdražu pesmu „Ja sam od onih bezbroj ali“. Bibliografija se proširila do Slovenije. Objavljena je jedna zbirka poezije Eliza ima srce čoveče ili srebrnasto paperje. Nova zbirka je ušla u uži izbor na konkursu Arete 2019. ( na to sam ponosna jer se pored poezije moglo učestvovati romanima, zbirkama priča, dramama…). I dalje obožavam sneg (srebrasto paperje) i tugujem što ga ima tako malo.

Ne zaboravimo slike – neke stigle su i do Nemačke. Moj sinček je uramio slike po svom izboru, ukrasio svoj dom i to me rasplakalo. Mala izložba. Jednostavno ne očekujete da će dete odjednom i sa toliko ljubavi da vam pokaže naklonost ka tom delu vašeg bića. Očekujete da urami tuđe slike.

Neću Vas umarati govorenjem stihova, pevaće Vam Robie W.. Bila je ljuta bitka između Zorbe, Giannis Kotsirasa, Janis, Huligana Jesenjigovog, Šerbedžije, Bisere, Veletanlić… , ali vi u komentarima možete dodati pesme kako dolikuje malom slavlju.

Živeli.

Jelena Stojković Mirić

Hvala Vam.

Umesto čestitke

Želim da se zahvalim svima koji posećuju Srebrnasto paperje. Od 2007 njih je 95.546, svratili slučajno ili namerno.

Želim Vam zdravlja. Budite sa svojima, vreme brzo odleprša. Volite ih i ne čekajte da im to i pokažete.

Jednostavno je.

Želim vam mirno tlo.

On nosi kesten u očima ispod tuđeg neba (video)

TRAGAM

Jedem promrzle ruže
sve je tako sivo
sem mojih očiju
za početak i to je dovoljno
Pokušavam da se setim nasmejanih ulica
Ljudi u šarenoj odeći
spektra zagrljaja
Tragam za izgubljenim Rečnikom nežnih reči
Arheologija čovečanstva još ga nije iskopala
a mogla bih se zakleti da je postojao

Život je haiku
Govore promrzle ruže
Kroz moje zaleđene oči

Prethodno Stariji unosi

Goodreads

<span>%d</span> bloggers like this: