Srebrnasto paperje je na putovanju negde na nekoj platformi za fotografije (koja se ugasila) izgubilo oko 52 fotografija slika i crteža tako je kategorija ART ostala osiromašena, ostali su samo nazivi slika. Zbog toga sam napravila video i na taj način ih vraćam gde im je mesto.
Dok sam ih gledala ovako na jednom mestu za neke sam se setila gde su nastale, za neke gde su sada na kom zidu i na kojoj geografskoj tački. Još mi odzvanja u ušima iz studentskih dana: Pratite kretanje modela. I pratila sam koliko vidim i kretanje modela mada više stanja duha, sveta oko sebe.
Sreću ljudi doživljavaju sasvim drugačije. I tu kreće kratka priča. Moj sinak se osamostalio… izbarao desetak slika koje će poneti sa sobom. Jednog dana pozvao me da dođem (da me iznenadi). Samo sam ušla. Na zidovima su bile perfektno uramljene slike i crteži u odgovarajuće ramove. Izložba kod sina! To je za mene bila sreća do suza radosnica. Kad se selio u drugi stan poneo ih je. I to je to. Ne treba nikakav muzej tek saznanje da će posle mene neko ih čuvati i voleti.
SREBRNASTO PAPERJE 
Skorašnji komentari