moje gorsko oko | SREBRNASTO PAPERJE

ne nerviraj se oko perifernih stvari
centar svega je život
i u njemu kanim
biti tvoj poluprečnik

pij lekove na vreme
spavaj
smej se
šali se na moj račun
raduj se sitnicima
i počni već jednom da piješ vodu

moje gorsko oko

jutros su naša dva goluba
opet bila na krovu
ljube se godinama
zar ne misliš
da bi im konačno trebali darovati imena
kao što oni nama
perjaju
dobra jutra i večeri?

slušaj pukni zoro
dok putujemo ka sedokosoj mami
i plačemo za plavokosom

spavaj na mom ramenu
nedelja je
neka se i misao odmori

Rekla sam ti
ali bolje da zapišem

svađaj se sa svojim ekserčićima
koji neće da se ukucaju pod uglom koji ti želiš
sa stolicom koja neće da se sklopi
prgavi se
besni
budi lud kao što znaš
tvdoglav do pedeset čvoruga na glavi

dovedi svaki ćoškić do savršenstva
mudruj o visokotoncima
kvalitetnom zvuku do besvesti
i dalje ću te gledati
kao da sam zalutala na predavanje nacrtne geometrije
meni je dvokasetaš
alfa i omega

hvali kako dobro kuvam
spašavaj slike koje bacam jer su meni grozne
zakači je na zid dok se mrštim
tebi je uvek sve najlepše

podnesi petnaesto snimanje neke pesme
prekidaj sve radnje
dok pričam kako sam konačno naučila
kako pravilno da nanesem alajner
izdrži moje
danas sam tako ružna
i šta sad da obučem
koliko će stepeni biti sutra
gasi sve, grmi

ubeđuj me godinu dana da treba
da se odazivam na pesnik
grantujem opet ćemo se svađati

opsuj moju zimu
al’ opet sa oluka unesi prve pahulje
objasni mi da drvo ne može da preživi
na mom radnom stolu
al’ opet ga posadi
kritikuj zabrinuto moje umorno lice
al’ opet ispruži ruke za tame i strahove

moje gorsko oko

šokiraj sve potezom
našao sam ljubav i odmah dobio sina
krivite me udruženo
kad padne neka loša ocena
udomite krišom još neku mačku
iako gunđam
mačka samo preko mene mrtve
neka ti opet kažu
da se to tako ne radi
pitaju da li si lud
potvrdiću da jesi
i krotićemo život opet onako
neuklopljeni u standarde

Rekla sam ti
ali bolje da zapišem

pij lekove na vreme
počni već jednom da piješ vodu
i nikad mi više ne priređuj iznenađenja
sa hitnim plavim srčanim svetlima
u kojima
ulica postaje želatinasto crnilo
i nestaju mi najpre noge

nedelja je
moja misao ne zna da odmara

moje gorsko oko

Jelena Stojković Mirić
09.2023.