TVOJA ME KRV NIKAD NIJE BOLELA

režem neotrovno šiblje
puno je “nepoštovanja“
/trenutno mi tako odgovara/

korovštinu prizivam
osuđujući za divlji rast
u naše dovratke ti si ga pustila
jer ja ne kradem vreme, u mi
to drugi otimaju

u/ž/ivam – u/š/ivam ti grlo,
svetac sam i ego/bog
provodadžija sebe i zovem se oreol

draga, bila si anđeo
kad si mi trebala da se otkujem iz depresivnih dasaka,
detoksikacija je uspela
neprijatelj si, rafalno-zlobna prikazo
/trenutno mi tako odgovara/

a sada,
udalji se
sada

draga,
tvoja me krv nikad nije bolela

 

 

 
Jelena Stojković Mirić
(Iz ciklusa: A ja se i dalje divim ljudima koji pišu bajke)