Ne moraš voleti, niti razumeti
umetnika,
dok sam sebe nazivala škrabalom
krv moja rođena sinak i životni saputnik
govorili su, ti si pisac, umetnik
a mene je bilo sramota izgovoriti tu gromadu
na putu od gestacionog meška
do starosti koja je postala diskutabilna
u zlosvetu
meni ostaju u zavežljaju
večna pitanja i šta sam i ko sam.
(Čergar sam to je neupitno.)
Ne moraš voleti, niti razumeti
umetnika
samo molim bez niskih obrazaca
sklona sam alergijama rođenjem
(teško dišem).
Sa moje kože odvajaju se slogovi
lebde sobom
odnesu ih lastavice
tajnu gde se slože u stihove ne znam
kucaju mi na komore srca
pune mi ruka papira
u nedoba dođu
ne gunđam
zagrlim ih
kolekcionar sam starih novčića
izbačena sam tako na ovaj crni svet
sad da li je bilo pismo ili glava ne znam.
Neizostavno, čudesni svet se rađa
zidovi osvanu u muralima
stvore se skulpture
u koje pozovem na prenoćište koga poželim.
Na lampi raste klasje žita.
Ljuljaška, trapez i sanke spuste se plafona
zaigram se i probudim na čudesnoj gori
zovem je Bergamot Pačuli
ljudsko ime oduvek tražim
s gorama je lakše.
Dok spavam moje zelene cipele
sa poljupcem reljefnih cvetova nose ove zidove,
brodare nebom, šetaju pesmama,
tu su i krošnje na kojima rastu mali okeani
dok spavaju autobusi, gradovi, šume
akvareli misli budnog oka putuju
energetskim putevima
tajnim koordinatama
i dotaknu li bar jednu dušu
ostavljaju nežni potpis
koji će ostati kada krenem
kažu, ka svetlosti.
Ne moraš voleti, niti razumeti
umetnika,
samo zapamti, on svoje svetove
otkida kao meso sa kostiju
a nada mnom zaplači
kad pustinjom mi postanu slova i boje
ne moraš voleti niti razumeti
samo zapamti.
Jelena Stojković Mirić
SREBRNASTO PAPERJE 
Skorašnji komentari